It is I...Leclair

                                                                                           12. novembar 1709  

"Veceras osećam strah...i ne znam kako cu sad napisati ovo i priznati ti sve. Nocu me dobije cudan osećaj da tonem na dno. I ne spavam više. Ne smem. Svaki san pocinje mi isto, i isto se završava. Počinje sa tobom, pored mene si, grliš me...i taman kad se naviknem, i pomislim da je stvarno, ti me poljubis i nestanes...onda se probudim, shvatam da je san, i taj čudan osećaj je ponovo tu...Srce mi je prazno, ono sto ljudi nazivaju dušom, odavno ne osećam, više nisam siguran ni da je imam. Prošlo je dosta vremena...i previše. Mislio sam da sam te zaboravio, ali samo sam sebe zavaravao, znao sam da živis u meni. Jer ti ja to dozvoljavam. Nemam hrabrosti da te oteram iz svog srca, jer te volim više nego tada...Ako te oteram, bojim se da neću imati ništa više ni od sebe ni od tebe, bojim se da ću poceti da mislim da nemam srce...Ovako znam da ga imam, znam da u njemu si i da me zaboli do srži kad god pogledam unutar njega...ali te i dalje držim unutra. Ne znam ni sam koliko dugo već, i koliko dugo ću jos to raditi...Opsednut sam tobom, a ujedno te volim i mrzim...Danju se pravim da sam jak, svaki dan stavljam istu masku na lice i svaki put mi podje za rukom da zavaram ljude da sam srećan, da imam sve. I imam sve, čak i ono sto mi ne treba. Tebe u mom srcu, mojim mislima, mojim snovima. Bože, mislio sam da nikada necu doživeti da nekog toliko volim i mrzim u isto vreme, da pokušavam pobeći od tebe, a sto vise bežim to sam ti bliži, da sam naprosto opsednut...Mislio sam da počinjem da ludim od samoće...Onda sam počeo da se igram sa ženama, imao sam ih dosta...možda čak i previše, mada mnogi kažu da nikada nije previše...Sve one posle svega nemaju ni ime, ni jedna od njih nije bila vredna da je zapamtim...a znaš li zasto? Zato sto im ti ne daš...kad kod sam sa njima, kao da si tu, da me gledaš, da im se smeješ, kao da ti nijedna nije dorasla...Sve ove godine sam ti dozvoljavao da to radiš...pokušao sam da se branim..uzaludno..uvek si dobijala bitku...Stoput' sam rekao da te zaboravljam, da o tebi više ne mislim...ni sam ne znam koliko sam puta krenuo iz početka i došao do istog prokletog mesta...do iste proklete osobe. I onda kada sam konačno prekinuo da mislim o tebi, i da stvarno verujem da me je prošla opsesija tobom, ti se pojavljuješ u snovima...ne daš mi mira ni dok sanjam...jako si zla...A znam da bi mi samo jedna noć bila dovoljna, da te izbacim iz glave...Jedna noć provedena sa tobom...da ti dokažem da  ni sama ne vrediš toliko koliko umišljaš..."